EMPYRIUM – SONGS OF MOORS & MISTY FIELDS (1997)
(pesme tresetišta i maglovitih polja • očekivanje i nadanje, želja i ostvarivanje)
Mirko me je navukao na Empyrium.
Na kaseti A wintersunset… koju mi je Mirko pozajmio bio je loš snimak i od sedam pesama falilo je dve i po. On se ozbiljno napenalio da nabavi disk; u međuvremenu im je izašao i novi album, a ja sam baš tog leta 1998. išao sa mojima u Grčku na letovanje, i usput u Solun.
Kad sam prvi put čuo Empyrium, mislio sam da su black metal bend, zbog logoa i tog specifičnog kreštavog black metal vokala koji se povremeno pojavljuje. No, bilo je i običnih, tj. čistih pevanja kako smo ih tada zvali, koja su vukla na gothic.
Ne mogu da se setim da li sam prvo čuo A wintersunset na njegovoj kaseti, ili me je zapravo na bum tresnuo odmah Songs of moors & misty fields kada sam njemu uzeo disk u Solunu, pa sam morao i sebi da uzmem jedan. Zapravo je zanimljivo, iz ove pespektive dakako, koliko sam lako dobio Songs of moors & misty fields, a onda se mučio da nađem prvi album godinu dana bukvalno. (Kasnije sam jurio i treći album skoro isto toliko)
Empyrium sam već pominjao kada sam pričao o Omniu, pa ne bi bilo loše da se podsetimo kako je izgledao tok radnje.
“Provalio sam da postoji još jedna, treća radnja, Rock City, koja se nalazi bukvalno na ćošak iza Alone-a, a ja je do sad nisam provalio. Strava! Tu sam uzeo sebi Liv Kristine, a Mirku sam našao novi Empyrium – Songs of moors & misty fields, kao i Summoning – Dol Guldur. Empyrium me je oduševio. Bukvalno. Posle prvog preslušavanja sam bio u fazonu, moram sebi odmah da kupim jedan, valjda je ostalo u Rock City-u još jedan ili dva komada!
U Solun smo ponovo otišli u utorak, 11. avgusta. Uzeo sam In the Woods… – Omnio (ipak u Alone-u, moguće da je tamo bio malo jeftiniji), Theatre of Tragedy – Aégis digipak (isplatilo mi se što sam čekao da otvore Alone!), Empyrium – Songs of moors & misty fields i, pošto mi je ostala kinta, The Gathering – Nighttime birds. Mirku sam uzeo Moonspell – Wolfheart (beli digipak reissue sa bonus pesmom).”
Teško mi je da pričam o ovom albumu tako da ga predstavim nekom ko pojma nema o čemu se radi, jer nikada nisam pisao nikakvu recenziju za njega. Po nekom nepisanom pravilu (a učio sam od najboljih), recenzija bi prvo trebalo da se osvrne na pređašnji rad benda, pa na to novo u odnosu na to prethodno, pa na žanr, produkciju i sve ostalo. A sve mi se poklopilo tada. Kao neko ko ima 15 godina, na pola avgusta, u kasno leto, i treba da krene u gimnaziju… Empyrium tekstovi su uboli suštinu romantične melanholije, muzika isto tako. Ode to melancholy, Lover's grief i fenomenalna The ensemble of silence, koja zatvara album, suština su onoga što duet Empyrium predstavlja. Sjedinjenje sa prirodom, šumom, livadom, planinom, vresištem. Prvi put sam tada čuo za pojam vresište i intrigirala me je ta neka posebna vrsta močvarnog tla i krajolika. Akustične gitare, distorzije, black vokali, čista pevanja, klavijature, klavir, flaute… Album je imao svašta i sve je funkcionisalo.
No, vratimo se u (dalju) prošlost. Songs of moors & misty fields sam obožavao. Leglo mi je sve u vezi sa njim, svaki šapat, urlik, škripa žice na akustari, pad na klavijaturi, sve me je radilo kao da je pisano za mene.
Prirodno zatim, usledio je lov na prethodni album. Potraga za A wintersunset… je baš potrajala. Navešću sve momente u kojima sam pominjao album čisto da biste stekli utisak koliko mi je to bilo bitno, i koliko sam zavoleo bend.
13.10. utorak
Novi My Dying Bride nije još izašao, pa kad bude, biće na spisku za Solun sa još 2 diska – Xytras – Passage (koji nesrećnim slučajem nisam video letos) i Empyrium – A wintersunset koji je prvoklasan, odličan…
8.11. nedelja
Onaj Miša ide sutra za Solun. Molim Boga da Rista nađe Empyrium (My Dying Bride će naći sigurno – 34,788%), molim Boga…
5.12. subota
Džo (tip iz Musiclanda) je rekao da Empyrium stiže u decembru. Pošto Grci imaju (neke) praznike od petnaestog, trebalo bi da se pojavi ovde, u Jugoslaviji, Srbiji, Beogradu u Kneza Miloša, negde sredinom ovog meseca.
26.12. subota
Rista se još ne javlja. Ja čekam još moje Empyrium i Xytras. Još uvek čekam…
23.1.1999. subota
Verovatno će prve stvari koje budem tražio na mreži biti sajtovi od In the Woods…, Empyrium i Tiamat…
1.2. utorak
Rista je at the moment u Milanu gde će pokušati da mi nađe Empyrium i Xytras CD-e. S obzirom (na to da) Century Media ima svoju distribuciju u Italiji (pa to se tamo sluša!?) neka mi je Bog i ceo univerzum u pomoći.
16.2. utorak
Aca ide za koji dan u Solun.
Spisak izgleda (otprilike) ovako:
1. EMPYRIUM – A WINTERSUNSET
3. LACUNA COIL – IN A REVERIE (new!)
4. OPETH – MY ARMS, YOUR HEARSE (new!)
5. THE 3RD AND THE MORTAL – IN THIS ROOM
6. YEARNING – WITH TRAGEDIES ADORNED
E, sad, za Empyrium molim Boga. In the Woods…, Lacuna Coil i Opeth su novi albumi (prva 2 su izašla ove, a Opeth prošle godine); The 3rd sam video u Musiclandu, za Yearning su najmanje šanse (jer je album iz 1997, video bih ga da ga ima bilo ko od 3 radnje – Musicland, Alone, Rock City)…
15.3. ponedeljak
Aca je otišao u četvrtak. Koliko sam razumeo Ristu kada se javio juče ujutru, Aca je nešto kupio (“ove CD-e” ili tako nešto). Molim Boga za Empyrium i In the Woods…
16.3. utorak
Čuo se tata sa Acom. Uzeo je danas 3 diska. Molim Boga da je jedan od njih Empyrium. Presrećan sam. Kulminacija će se desiti sutra u popodnevnim časovima (kad tata bude došao).
17.3. sreda
Nije jedan od njih Empyrium, ali imam In the Woods…, Lacuna Coil i The 3rd and the Mortal!! Prva dva su odlična, treći nisam stigao da preslušam.
Po svemu sudeći (po računu), Aca je ova 3 kupio u Musiclandu. Mislim da nije išao u Alone i Rock City, jer bi u protivnom skoro sigurno našao Paragon of Beauty (jer sam video disk letos), za Empyrium ne mogu da garantujem, Opeth možda (u Alone-u)… Bilo kako bilo, zadovoljan sam i ovako.
18.3. četvrtak
19.3. petak
20.3. subota
21.3. nedelja
22.3. ponedeljak
23.3. utorak
Opet su u toku ona politička sranja. Sada je oko 22:15 i od 21 čas je proglašeno vanredno, predratno, stanje. NATO će nas bombardovati i to sad, večeras. Pitanje je vremena. Na momente sam prilično uzbuđen. Jeste, bombarduju vojne ciljeve i ostalo, ali ko će da mi garantuje da neće neka raketa da zaluta… U slučaju da se nešto desi (meni ili bilo kome drugom koga znam ili ne znam), biće mi žao da poginem, a da nisam čuo Empyrium A wintersunset (čuj ti njega!). Ne znam zašto, ali to me baš pogađa (evo, upravo slušam Songs of moors & misty fields) na prvom mestu. Drugo, biće mi žao što neću proživeti najbolje godine (pre 2 dana sam napunio 16), što nisam imao nijednu ribu (da, evo prvi put to priznajem javno) i nisam iskusio ništa slično (koliko se provaljuje, govori se o neuzvraćenoj ljubavi i sve-što-uz-to-ide); rado bih se pozdravio sa svima koje poznajem, počev od ortaka iz škole, mog tzv. benda, svih riba koje znam (rado bih opet proćaskao sa svima njima), profesora (da, da, i njih), ne znam, ne mogu da se setim. O, Bože, ima ih tako mnogo… Pričao sam sa Vartabedijanom. Čak kada se i on sa svojih trideset godina zabrinuo, stvarno je ozbiljno. Bilo je tu svačega, pa i njegove rečenice “sutra, ako bude sutra”. Bilo je i duhovitosti (hej, pa samo nam je to ostalo) sa obe strane (možda bih trebao bi trebalo da pošaljem pismo Americi i da im kažem da sačekaju do sutra, jer je situacija ozbiljna – nisam još preslušao novi album Dimmu Borgir (dobio ga je David, ima ga već u Felixu) i rado bih ga kupio sutra, ako bude sutra). Poslednjih dvadesetak minuta je puštao “pesme koje odgovaraju trenutnom stanju” kao što su Disposable heroes (Metallica), Shotgun blues (GN'R) i sl.
Ja sam mu predložio Beginning of the end (HIM) i Grave sweet grave (Sentenced), međutim nije bilo vremena (sve bi on to pustio, ali mu emisija traje do 22:00).
Ustvari, takvih pesama “koje nam sada odgovaraju” ima baš puno, za čitavu emisiju (evo, setio sam se i War is coming od Six Feet Under – ne zna se šta ide bolje – naziv pesme ili benda…)!
Kada bih, recimo, znao unapred da će mi se nešto desiti, ne bih znao šta ću pre. Ima toliko stvari koje bih želeo da uradim… Počev od preslušavanja svih mojih omiljenih CD-a preko dvočasovnog – ma kakvi – petočasovnog, poslednjeg, sviranja na gitari; mislim da bi mi trebalo još nekih 3-4 dana da se ispozdravljam sa svim bitnim ličnostima iz mog takozvanog života, i onda bih se u poslednim trenucima pitao zašto je život surov, tako surov…
(Napomena: ovaj Empyrium album se tako dobro uklapa u moje stanje svesti da ne bih umro samo zbog njih i svih drugih bendova koje toliko volim i slušam, jer – za mene bi vreme stalo, a svi oni bi i dalje radili, svirali, snimali, a ja ništa od toga ne bih čuo… Ne bi više postojala neizvesnost koju budućnost nosi sa sobom (pa, evo, i sad je prisutna)…)
Ne bih sad nabrajao sve ličnosti koje volim i cenim, jer oni to sami znaju, sve znaju… I ako ovaj prokleti rat bude došao i odneo makar jedan život u čijem sam ja bio deo, makar mali deo, više nikad neću biti isti. Niko neće.
Upotrebiću jedan duhovit štos koji sam čuo i takođe odgovara situaciji – “Kolumbo, jebem te radoznalog!”
Zanimljiv je podatak da, ako se sve dobro završi (a imam takav utisak što više vremena prolazi) ja sigurno neću čitati ove strane, jer će mi delovati tužno,kao proseravanje, ali ja sve to pišem jer iskazujem trenutno osećanje. A to osećanje je tužno, elegično, empirijumsko (al' sam ga sročio, a?!). Hm, stotinu mi vampira, mislim da ću slušati Empyrium do kraja svog života. I, rekao sam, i reći ću opet, neću dozvoliti da mi se nešto desi pre nego što čujem Empyrium prvi album, i sve ostale njihove albume u budućnosti. Jer, verujte mi, za to vredi živeti. Za muziku, za osećanja (tuđa ili sopstvena) i sve ostalo što nekoga ispunjava srećnim ili tužnim.
I da unesem malo optimizma, valjda će biti sve ok.
3.4. subota
Bog, me je, izgleda čuo po pitanju Empyriuma (bar delimično). Mirko je našao preko neta neku radnju u Americi koja ima svašta (pa i ovo) i valjda ima nekoga tamo sa viza karticom. Sve zajedno, ne znam koliko bi me izašlo da uspe – ili 18 ili 24 dolara (30 ili maksimum 40 maraka). Ali o tom potom, tj. kad se sredi ova usrana situacija…
13.4. utorak
Bili smo na netu i išao sam na Red Stream sajt (distributer diskova za Ameriku koje mi je Mirko preporučio). Empyrium košta 16 dolara i Mirko će da zamoli nekog njegovog ortaka iz Amerike da ga kupi (ima karticu, iz Njujorka je, znači, blizu Red Streama koji je iz Pensilvanije, tačnije, neko mesto Camp Hill koje nisam našao na karti).
Negde u to vreme sam uspeo da se (bezuspešno) zaljubim u drugaricu od ortaka, koja je prvo nešto kao bila zainteresovana, a onda mi slomila srce, jer što da ne. Tako da mi je bombardovanje prošlo užasno. Ali, uteha mi je bila bar u tome što sam pisao pesme i snimao ih na kasetu u nekoj improvizovanoj kućnoj varijanti multi-tracka – gitara 1 se snimi na kasetu A, pa zatim dok se snima sa kasete A na kasetu B u isto vreme se nasnimava gitara 2. Zatim sa kasete B nazad na kasetu A sa usnimavanjem gitare 3 i tako dalje i tako dalje, uključujući i klavijature i vokale. Najzabavnije je to da, što je više nasnimavanja, to onaj prvi snimak gubi na kvalitetu i dezintegriše se, jer ga ostali snimci gužvaju, jer naležu preko njega (tako je morao i da se usklađuje volumen svakog sledećeg instrumenta, da taj novi ne pojede po glasnoći sve ostalo što je snimljeno pre njega). Akustične gitare često krenu posle nekoliko dabova da imaju jedno specifično zavijanje u visokima, kako zavija traka. Nešto slično ću iskusiti i kasnije kad budem u profi studiju snimao pesmu Spleen (grejem se s'plin) i taj npr. detalj je samo jedan od nekih super stvari koje daje traka, a koji se ne može dobiti u striktno digitalnim uslovima…
Takođe, u to vreme sam sasvim slučajno upoznao jednog ortaka koji je isto tako bio zaluđen diskovima.
19.5. sreda
Danas sam upoznao jednog Marka, gothic metalca sa Novog Beograda. Upoznao sam ga slučajno preko Gocea (koji radi na Zelenjaku, prodaje stripove). Sluša skoro sve grupe kao i ja, i, što je najvažnije, ima vezu u Nemačkoj da kupuje diskove. Ima dosta originala i nabaviće verovatno novi Crematory i Amorphis. Pitao sam ga kada će sledeći put tetka da mu naručuje diskove (iz Last Epizode, pa posle neko te CD-e donese), on je rekao za mesec dana. Konačno sam našao nekoga ko sluša istu muziku i da u isto vreme kupuje originale kao lud (ili treba reći “kao i ja?”)!
Sada ne moram da mučim Ristu, ne moram da čekam leto da bih kupovao CD-e – samo kažem Marku šta mi treba, dam mu pare (oko 25 DM s svi diskovi) i – super!
Ako se uzme u obzir (sledeća porudžbina+dok to stigne ovde), imaću Empyrium – A wintersunset, verovatno Paragon of Beauty – The spring i neki novi Empyrium (koji je Marko video u katalogu) za 2 meseca. Pa, divota, još samo da se sve to ostvari.
27.6. nedelja
Empyrium će (možda) izdati novi album. Kad...? Umreću do tad…
28.6. ponedeljak
29.6. utorak
30.6. sreda
1.7. četvrtak
Reče mi Mirko da se novi Empyrium zove Where at night the wood ili tako nešto. Jeste nelogično, ali šta znam. Proveriću to negde na internetu, i još da li Arcturus spremaju novi album.
2.7. petak
3.7. subota
Gledao je Vošer na internetu za Empyrium, međutim na sajtu nema ništa novo (ni reči o novom albumu).
Zvao sam Džoa (iz Musiclanda) i rekao mi je da nema Empyrium, a da će možda nabaviti novi Yearning (Plaintive scenes). Rekao sam mu da ću doći za oko mesec dana na šta je on odgovorio: “I'll be here.”
10.7. subota
Bio sam kod Jagoša na internetu na EMP sajtu i možda bi bilo bolje da nisam. Video sam novi Empyrium koji nosi naziv Where at night the wood grouse plays!! To 100% naručujem (digipak, za 26 DM!). E, sad, nesreća, video sam i Katatoniu za 20 DM (Discouraged ones), Tristania (Widow's weeds, 26 DM, mnogo ga hvale), Emperor – Anthems re-release (sa 3 bonus pesme i to sa Opus a satana najboljom pesmom od Emperor – a možda i uopšte – koju sam ikad čuo!, 26 DM) i novi Yearning – Plaintive scenes (26 DM) koji će verovatno biti u Musiclandu.
11.7. nedelja
Bilo je klimavo. Ne znam još ništa, zatražio sam mu 120 DM, sutra ćemo se dogovoriti. Iznervirao me jer pominje nekog njegovog prijatelja koji ide u Nemačku, mogao bi on da naruči; ne veruje mi, kao, ispaliće me Marko itd. Da ne poveruješ kakvi su matorci! (Ne možeš s njima, ne možeš bez njih – prim.aut.) Čak sam tražio i da se odreknem letovanja ako mi budu dali pare, no, o tome nema govora (moraću s njima da idem na more, hteo ne hteo).
Što se spiska tiče, “suše” se Emperor, Yearning i Anathema. Pa, ako već budem išao u Solun…
12.7. ponedeljak
13.7. utorak
14.7. sreda
Bio sam u ponedeljak kod Marka, dao mu 220 DM. Dva'es' maraka sam pozajmio od Saše, vratiću mu kad budemo prodali crnju. Jedini (mali) problem je što nemam kataloški broj novog Empyriuma, ali s obzirom (na to) da ortak naručuje telefonom (!), ne bi trebalo da bude problema.
15.7. četvrtak
Pričao sam sa Markom. Naručivanje je bilo juče i dogodilo se par nepredviđenih stvari. Naime, EMP više i nema Paragon of Beauty i Katatonia diskove. Po njihovim rečima, vraćeni su diskografskim kućama zbog slabe prodaje (jer valjda i nisu neki albumi). U zamenu za to mi je Marko naručio Emperor – Anthems… reizdanje sa one 3 bonus pesme (izgleda da mi je kompozicija Opus a satana ipak suđena). Saši nisu naručili Black Sabbath – Paranoid iz prostog razloga jer je prodat. A što se tiče onog novog Empyriuma, on još nije ni izašao. Onaj CD što sam video na internetu je jedan jedini, verovatno promo kopija. Album izlazi 1. avgusta i s obzirom da na to će to EMP odmah dobiti, napraviće neku kombinaciju da ja dođem do mog željenog diska (jer su upoznati koliko mi je stalo do diska), verovatno preko Markove tetke (možda čak Nuclear Blast bude uvučen u kombinaciju, no baš me briga kako ukoliko uspe).
I, da rezimiram, tamo negde prve nedelje avgusta (za oko 25 dana), imaću
1. Empyrium – A wintersunset (19.99) 2. Opeth – Morningrise (25.99) 3. Tristania – Widow's weeds (25.99) 4. Emperor – Anthems to the welkin at dusk re-release (25.99) 5. Empyrium – Where at night the wood grouse plays (25.99). A što se Grčke tiče, spisak bi vjerovatno izgledao:
1. Anathema – Judgement 2. Saturnus – Paradise belongs to you 3. Yearning – Plaintive scenes 4. In Flames – Colony
20.7. utorak
Paket će stići 1. avgusta i to bez novog Empyriuma. Jebiga, u Nucl. Blastu ga nema, mogu samo da se nadam da će biti u Grčkoj ili da se strpim do kraja oktobra kada će biti novo naručivanje. Sumnjam da ću Saturnus ovog leta igde naći, tako da je Empyrium prvi plan. Raspitaću se i za novi Tiamat, mislim da je izašao (nisam gledao za njih u EMP-u, a što se poslednjeg Metal Maniacsa tiče, svi do tada novi albumi su izašli (Paradise Lost i Emperor), tako da se nadam i za Tiamat).
21.7. sreda
Zvao sam Džoa opet, nisam izdržao (ni reči mami o tome!) i pitao ga za Empyrium. Kaže da ga je naručio, ali će ga dobiti tek u septembru, jer su record companies preko leta zatvorene (deja vu?). Pitao sam i za Tiamat, međutim, oni još nemaju ništa novo (bar za sada), a Yearning nije uspeo da nađe.
29.7. četvrtak
Džo ima Saturnus!! Nije mi rekao koji (jer je udaljen od telefona), ali je to sigurno Paradise belongs to you debi, jer ništa novo nisu izdali (sem mini albuma, no pre će biti da je ovo prvo). Ima i novi Nightwish (šifra: Mirko), Katatonia (šifra: videćemo), za Yearning je rekao da će dobiti, ne zna kad. Još samo da se desi ono glavno: da odem u Grčku!
30.7. petak
Sutra se nalazim sa Markom da uzmem diskove, ne znam kad. Videćemo se kod Mirka.
A WINTERSUNSET... (1996)
31.7. subota
Empyrium su super, odlično urađen digipak. Jedina zamerka što u bookletu ima reči za samo jednu pesmu (od 5 sa rečima). Na Empyrium albumu nisam do danas čuo 2 pesme (jedna je na Mirkovoj samo počela i – škljb! – nema više), dobre su, jedna je dvominutni instrumental gitara & flauta. Još jednom: I AM BLOWN AWAY!!
A wintersunset… je sjajan debi album, iako je Songs of moors & misty fields bolji, napredniji. A wintersunset… ima neke nedostatke, ali kad ubode, kao u Under dreamskies ili The Franconian woods in winter's silence, onda baš ubode. Ima tu zimsku tihu snežnu melanholiju. Možda bi moglo da se kaže da je Wintersunset malo tužniji i malo više epik, a Moors malo čvršći i više gotik (iako sam ja to svesrdno zvao dumom). Moors je svakako vrhunac, suština električne Empyrium faze. Sve ono što su na zimozalasku započeli, uobličili su i usavršili na pesmama vresišta i maglopolja.
U bukletu za Wintersunset je odštampan tekst za samo jednu pesmu, Autumn grey views. Pokušavao sam godinama da nađem reči za ostale tekstove, ali bezuspešno. Pokušavao sam i da skinem tekst za Under dreamskies po sluhu, ali ne mogu sad da se setim da li sam uspeo da provalim celu pesmu. Na darklyrics sajtu su se u nekom trenutku pojavili tekstovi, pa kontam da je neko uspeo isto tako po sluhu da skine sve reči. Pretpostavljam da Markus nije mislio da su tekstovi dovoljno dobri da bi ih ikad objavio, no, suština negde i leži u njihovoj naivnosti i preteranom romantičarenju i to celom albumu daje neki svoj šmek.
No, i dalje sam ubeđen da je prvi stih u Dreamskies-u Scarlet skies, a ne Storm skies, kako piše na darklyrics. Ovo je neka moja verzija teksta, bar onako kako ga ja čujem (za podvučeni deo i dalje nisam siguran):
1.8. nedelja
Skoro ceo dan sam se oduševljavao diskovima (izuzev pauze od 17 do 22h, bio sam kod Milenka, igrali karte).
21.9. utorak
Čuo sam jednu pesmu sa novog Empyriuma, Many moons ago. Do jaja je. Sa neke Hammer kompilacije nekog Markovog ortaka.
1.10. utorak
Prikačio se Marko (T.) na internet, kod YUBC provajdera, išli smo na Empyrium sajt i skinuli slike, potpise i intervju. Sajt im je strava. Čaban bi mogao da mi “iskopira” neki motiv na majici, ali (samo) pod uslovom da ja nađem papir.
Mislim da je to neki stari intervju pre prvog albuma, gde Markus spominje da su im glavni uticaj bili Moonspell (Wolfheart), In the Woods… (Heart of the ages) i Ulver (Bergtatt). Mislim da se spomenuo i rani My Dying Bride, iz čije je pesme Symphonaire infernus et spera empyrium i uzet naziv benda.
WHERE AT NIGHT THE WOOD GROUSE PLAYS (1999)
Na ovom albumu bend gasi distorzije i pravi isključivo akustični album. Iako prvobitno zamišljen kao mini album sa par pesama i omaž Ulverovom Kveldssanger, Markus je na sreću odlučio da napravi dugosvirajuće izdanje od devet pesama. Pritom, valja napomenuti da je Ulver – Kveldssanger (1996) dosta mračniji, a Empyrium ima malo tu neku pastoralnu bezbrižnu notu, mirniji je; više je suton nego mrak.
Naslovna pesma koja otvara album je apsolutni hajlajt, pritom Dying brokenhearted je dobar nastavak koji smiruje stvar. Wehmut i Abendrot su sjajne minijature koju svaki ljubitelj klasične gitare poput mene mora voleti, a Many moons ago najviše ima tu neku arhaičnu epsku crtu koja meni ne legne uvek, ali često ispada najomiljeniji momenat albuma nekom širem auditorijumu.
Miran album, idealan za smiraj dana i predveče.
Simpatičan je save the planet – kill yourself! momenat u knjižici. Takođe, knjižica je štampana na recikliranom mat papiru koji se jako teško fotka.
4.2.2000. petak
Empyrium je, jednom rečju, fantastičan. Traje 32,5 minuta, ali je i to dovoljno da pokaže kakav je Markus genijalac. Sa samo 3 instrumenta (gitare, ukupno 3, flauta i horski vokali – muški, ne bi me čudilo da su svi Markusovi) album je odličan. Sa tako malo sredstava i tako prostom koncepcijom napraviti takvo remek-delo. E, to je umetnost.
9.2. sreda
Where at night the wood grouse plays je album godine. Definitivno. Bez konkurencije. Fantastično. Još više sam se oduševio albumom kad sam počeo da ga skidam. Akustična gitara je pravi instrument. A o vokalima da ne pričam.
29.3. sreda
Ah, da, zaboravio sam da napišem da sam bio i na Empyrium sajtu (negde u razdoblju između 17 i 23 časova) i da sam saznao da je Markus 1978. ili 1979. godište (Andreas je godinu dana stariji) i da je Andreas po profesiji kuvar! Da, dobro ste čuli. I mi smo se smejali, no – Bože moj...
4.4. utorak
5.4. sreda
Danas me je Vuk(dragović) veoma prijatno iznenadio. Naime, juče sam mu dao kasetu na kojoj je Empyrium – Where at night… i Anathema – Alternative 4 sa druge strane (sa ciljem da mu se svide Englezi). A onda mi je rekao da je Empyrium nešto najbolje što je ikad čuo. Nije slagao, bio je to iskren odgovor i prilično sam se šlognuo (u pozitivnom smislu, naravno). Dodatno iznenađenje je bilo to što je on pre metala slušao tehno (kadgod to bilo), a inače voli Type O Negative (trenutno je kod mene njegov October rust i veoma je dobar) i slično.
To je bio najjači momenat bukvalno, tačno se sećam kako očekujem da će da mi kaže kako je Anathema super, a on dolazi sa iskolačenim očima na velikom odmoru i kao braaaaaaate onaj Empyrium je nešto najbolje što sam čuo u životu!!!!
11.4. utorak
Vuk mi je rekao da je bio na nekom Empyrium sajtu koji ima dosta slika, guestbook i online talking – ustvari, mogu da postavljam pitanja Markusu i da sutra na istom mestu pronađem odgovor. Esencijalno za fana, idolopoklonika Empyriuma kao što sam ja!
7.5. nedelja
Highlight večeri je bilo otkriće Empyrium sajta (preko www.darkwood.com). Upisao sam se u guestbook i ostavio podužu poruku (ono pismo koje sam toliko dugo nameravao da pošaljem, u stvari), i saznao da je Andreas izašao iz benda zbog, kako kažu, ubacivanja modernijih zvukova (što nikako ne bi valjalo), dok se onaj Tomas Helm (pevač Many moons ago) pominje kao budući stalni saradnik. Video sam i neke slike iz prošle godine gde su svo troje na slikama, i u potpisu ne piše Markus, već neko drugo – verovatno njegovo pravo ime, nisam ga zapamtio, sastavljeno od tri reči, tipično nemačko. Da ga nisam prepoznao na fotografiji (ima bradu i brkove) ko zna šta bih pomislio… Što se tekstova tiče, za A wintersunset… piše da nisu dostupne nikome. Videćemo da li ću ja biti izuzetak, s obzirom na sadržaj moje poruke.
13.5. subota
Bio sam kod Boška. Provalio sam foru sa Empyrium sajtom – link gde mu postavljaš pitanja je queries, i prepisao sam poruku iz guestbooka, trebalo bi da je već odgovorio. Čuo sam i novu pesmu, Die Schwäne im Schilf, koja je u fazonu Where at night-a, samo je dodat klavir – i primio sam se kao lud. Ne znam da li će se naći na sledećem albumu, jer je sa neke kompilacije za američko tržište (to je bilo moje poslednje pitanje, videćemo šta Schwadorf misli o tome).
21.5. nedelja
Juče sam bio kod Boška. Zbog gašenja medija (televizije Studija B, B292) od strane vladajuće stranke (toliko je prezirem da ni ne zaslužuje pokret moje ruke u njenu korist) veze preko interneta su toliko ugušene da je veza od 3 minuta čitava premija. Ako sam uspeo išta da saznam, to je spisak pesama sa novog Saturnusa i to da Švadorf još nije odgovorio na pitanja.
16.8. sreda
Džo me je oduševio iz razloga što sam video sva 3 Empyriuma po cenama od po 33 DM, dok sam u Rock City-u video samo poslednji (kasno ste se setili, momci).
11.3.2001. nedelja
Ortak koji vodi emisiju Suspiria na Politici nedeljom od 23-01, mislim da se zove Stevan, je pustio Empyrium na moj zahtev, i to ni pet, ni šest, nego Die Schwäne im Schilf! I to sa one On the brink of infinity kompilacije koju nisam mogao da nađem. Pričao sam sa njim i zainteresovao se za Atrox, Green Carnation, Of the Wand & the Moon i slične raritete. Rekao mi je da ima Drawn, a mogao bih preko njega da nabavim i Naervaer, Elend i Hagalaz' Runedance. Rekao je da ima sve od Anateme, uključujući i neki Silent enigma singl za koji ja ne znam…
(to je ujedno bio i početak jednog super prijateljstva sa Stivijem)
WEILAND (2002)
Weiland mi je stigao 28. juna 2002. u vreme kada sam polagao prijemni za faks; poslat direktno od Prophecy-a uz Arcturus – The sham mirrors, The 3rd and the Mortal – Memoirs i Solefald – Neonism. Imao sam neko limited edition box izdanje na 3 razdvojena diska. Die Schwäne im Schilf mi je uvek bila favorit, uz centerpiece albuma, Waldpoesie, koja je imala i neke Omnio gudačke momente.
Možda ne baš falinka albuma, ali definitivno neki svoj trip dali su mu tekstovi na nemačkom, koji su malo otuđili bilo kakvu prijemčivost. I to insistiranje na dramatičnim vokalima Thomasa Helma su takođe produbili mračniji, čudniji fazon. Za razliku od Where at night the wood grouse plays, ovde imamo i bubanj i gudače i ceo bend maltene, no, poslednja trećina albuma se više fokusira na klavir i instrumentale, čak bi se moglo reći da je Tenhi sa svojim Kauan (1999) sigurno izvršio određen uticaj da se ode u tom smeru. Iako vrlo dobar album, od sva četiri albuma Weiland mi je bio najmanje omiljen.
Bend se ubrzo raspao. Ne mogu da se setim da li je Weiland unapred najavljivan kao poslednje izdanje, ali mislim da je već 2004. bend bio kaput.
Negde u to vreme sam upoznao Acu Bataju koji je bio zadivljen mojom kolekcijom diskova. Zavoleo je Empyrium i nagovarao me da mu prodam svoje originale. U jednom nezgodnom trenutku, kad sam spalio Vranjkovićevu pedalu i kad mi je trebala lova, popustio sam, i prodao mu prva dva albuma i Weiland za neku dobru lovu. Where at night the wood grouse plays nisam imao srca da prodam, bar tu sam bio neumoljiv.
Već par godina kasnije sam zažalio, ne toliko zbog Weilanda, jer mi je on najmanje prirastao srcu. Ali, kad se uzme u obzir ceo splet okolnosti, i kompleks emocija kroz koji sam vezan za A wintersunset… i Songs of moors & misty fields, nije tako lako odvojiti se od tako nečeg, posebno kad to nešto počne da ti nedostaje.
To možda jeste parče plastike i parče papira, ali gledanje toga i slušanje toga stvaraju jedan specifični osećaj koji te svaki put magično vraća tačno na to mesto i na taj momenat kad si ih otkrio i kad su srasli sa tobom. Na sobu u Haniotiju kad sam pustio Mirkov Songs of moors i poželeo to isto, na sobu u Beogradu kad sam posle godinu dana maštanja konačno dobio taj Wintersunset, sanjao ga čak više puta, kako ga vidim u Musiclandu, tolika je bila želja (i utisak čim se tog sna još uvek sećam); kada sam konačno ispratio novo rađanje, Where at night the wood grouse plays. Očekivanje i nadanje, želja i ostvarivanje.
Tomašević je imao svoju kopiju Songs of moorsa, doduše remasterovano reizdanje koje mu je poklonio Boško, pa se Tomaš sažalio i poklonio mi taj primerak 2010. za rođ. Kolikogod me ganuo taj gest, na tom izdanju su menjali zvuk (nikad remasteri, uvek prvo izdanje), menjali su omot (font) i fotke, a ja sam želeo pravu stvar. Originalnu. Istu onakvu kakvu sam imao.
Discogs je majka, a sudbina je htela da mi baš Aca Bataja pomogne u avgustu 2020. da ponovo dođem do tih prvih izdanja. Songs of moors je faktički identičan onom kakvog sam ja imao, a A wintersunset… je digipak pa je malo izubijan, tj. malo manje očuvan nego što je moj bio. Ali, to je valjda neka cena koja mora da se plati kad nešto što voliš imaš šest godina, pa ga nemaš petnaest, pa ti ponovo dođe nazad. Neki ožiljci moraju da postoje.
uskrsnuće benda
THE TURN OF THE TIDES (2014)
Povratnički The turn of the tides sam ispratio kad je izašao. Sećam se da mi je bio dobar, ali me nije pukao kao oni stari albumi. Verovatno zbog toga što mi je glava tad bila u nekim drugim sferama. Kao Ae, kao Swans, kao Aphex, kao Bowie, kao W.A.S.P. kao Bohren, Anathema, kao Boards of Canada (među nama, raste kao bol i grize sve pred našim očima)
Ponovo sam otkrio album tek ove karantinske 2020. kad sam mu posvetio punu pažnju i moram priznati da je album više nego pošten. Ima te neke poznate Empyrium elemente poprskane nekim anatemičnim melodijama pred kraj albuma. Kad se sluša cela diskografija redom, The turn of the tides se jako lepo nadovezuje na Weiland. Čak bi se moglo reći da je malo optimističniji. Jedino što je to prvi album u Empyrium diskografiji koji nema drvo na omotu. Stvarno, kad obratiš pažnju, da li ijedan drugi bend ima na četiri uzastupna albuma drveće na svim omotima?
Empyrium se javio još jednom 2015. sa singlom The mill, međutim, čak i sa ove distance to je možda bio svojevrsni požur da se ostane relevantan, šta li. Poslednje što sam čuo je da Empyrium opet spremaju nešto novo.
Što se tiče živih nastupa, Empyrium je bio bend koji nikad nije nastupao uživo, prevashodno jer su bend uvek činili dvoje-troje ljudi. Napravili su izuzetak u nekim prilikama pa ekskluzivno nastupili na nekim festivalima (uzevši pridružene članove iz bendova Dornenreich i Alcest), i iako te neke izvedbe starih pesama zvuče okej, nemaju mi tu neku iskru koju sadrže albumske verzije. Vidi se da su najviše naloženi na taj neki folk element sa bubnjevima koji je iznedrio Weiland, a po meni suština Empyriuma leži u ranijoj fazi, tj. simbiozi doom/gothic/black/dark/kakvog-god metala sa Songs of moors & misty fields i zatim prelaza na akustični Where at night the wood grouse plays. Tad sam bio najveći fan i tad mi je celo postojanje benda bilo izuzetno blisko i važno.
“The wine of love, is O so sweet, but bitter is regret.
I knew at sunset I would meet the ascending veils of dread.”
PS. U međuvremenu sam pronašao intervju povodom dvadesetogodišnjice Songs of moors & misty fields, pa ko želi može da pročita i to.
