praskozorje
putevi daleki između nas
a delimo isto jutro, zrak, nebo
rumena i plava drže se za ruke
kao mi onda
straža je moja
da snevaš mirno
praskozorje ljubičasto
peva gitara sa Voždovca
danas mogu sve
jer te osećam
barikade
most na moru
prelazimo
šarm u vazduhu
barikade su pale
zalazak
plivam ka njemu
ka istoku
ruke!
moje ruke su nespretne
jer im nedostaju tvoje
moje oči su slane
jer nemaju boje
koje tvoj pogled šalje kad zna da te sanjam
moji snovi su prazni kad nemaju pesme
što otpevaš sama a lokvanj donese
zagrli oboje na livadi gore
gde ljubičast cveta pod suncem svet
nov što sija kad ruku mi uzmeš
džekil i hajd
ikad da li ti je
neko ukrao snove
i prisvojio k'o svoje
da li je doktor il' mister
onaj što noću ti dođe
i osvoji ruke tvoje
čuvam ti snove ja
